I to je bio samo poljubac...

„Energija je materija koncentrisana do tačke vidljivosti.“ Albert Ajnštain

Tako i taj poljubac...

dodir magije usnama koji nestaje možda i brže nego što nastaje...

samo da se na poljupcu ne završi...

daj da uzdrmamo emocije i istim nestanemo u bezdanu emotivnog Bermudskog trougla.

Momenat je sada, ne juče, ne sutra....

skoči i u vazduhu razmišljaj o padu, ako pomisliš da pak prodapadaš,

vizualizuj sigurnosnu mrežu i udarićeš najnežnijim udarcem neobjašnjivog bola...

Neka se širi telom kao pomahnitali virus, neka razara...

Jer zato je stvoren...nikada ne umire i nema leka, samo mutacije.

Mutiraj zajedno sa njim. 
Iskoristi moć pobesnelog uma i uvrele krvi.

Daj svoj minimum jer ćeš postići maksimum.

Ne menjaj osećaj ni za kakav prah koji kroz prste procuri tako brzo da čak ni onog pikograma težine peščanog zrna ne možeš zaboraviti.

Jer će ti ostati kao bol nakon nošenja Sizifovog kamena.

Ništa nećeš videti, nećeš imati osećaj postojanja na koži ali ožiljke ćeš večno videti i još duže pamtiti.

Svi znaju da vole jer su se rodili sa tim darom.

Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da obnovi gradivo s vremena na vreme...

Da se ponovo sete kako se voli. Svi bez izuzetka imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove,

sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta.

Tela uče jezik duše...

(i to se zove sex)

Alexander Shaw