Ljubiš li ljubav ili si u ljubavi gubav...

Voliš ili misliš da voliš?

Plivaš tu gde hoćeš ili gde si bačen, dovoljno slab da se navikneš na novo stanje ili nedovoljno hrabar da probaš nešto novo?
Nepoznato. Strah.

I stalno se pitam šta to privlači jer metal ovde ne radi i magnetni polovi su zbunjeni.

Slepi i hladni, ne osećaju. I samo mrdaju po inerciji a ne po osećaju.
Ko ti kaže da je osećaj pravi?

Možda samo umišljaš, možda se priviđa, možda kažeš da bi lakše gutao.

Gutao sam i ja, kao što gutam i sad. Dok pišem ono što osećam a ne vidim.

Misliš li da voliš svojevoljno ili je misao infiltrirana davno, i sada sazrela pa se budi kao sopstvena, ne znam je li lažna ili kazna.

I gledam kako su jadni i bedni svi ti izgubljeni,
Zamišljeni i prognani, bačeni u tuđe svetove od malena kalupljeni i bez slobodne volje.
I sada se pitam da li iko zna da voli, i da li voli ono što je pravo.

Ono što se ne vidi i ono što je unutra.

Ono što drugu stranu čini Drugom a ne drugom polovinom.

Ne verujem u polovine.

A sada lepo stani pred ogledalo staklo i kao takvo neka te pita šta vidiš?

Rugobu spolja ili lepotu unutra?

Da li voliš drugoga ili tragove svoje u drugome...

Zbunjeni,

Alex Shaw