Voleo bih da ti dam nešto posebno i dovoljno
nestvarno.
Želim da ti utonem u pogled i osetim dodir duše.
Da se tamo ušuškam i pokupim nakupljenu ustajalu
prašinu za spas tvoju i nadu svoju, jer ne znam kako neiskusnom i ukaljanom
biću da dopustim prolaz do i ulaz u moju dušu.
Tamo gde niko nije bio po pozivu već iz nehata, a
nikada nisu znali.
Nisu znali šta da gledaju ni kuda da krenu, kao luda
su se vrteli tu u krugu u mom vrtlogu ludila, a tako bih da promenim prilaz i
dam drugačiji prikaz svog ludog sveta, jer uopšte nije lud.
Samo čudan, a ja jedini u njemu budan.
››Kod prvog skretanja ići levo‹‹, i svi mahinalno
pohitaju u to ništavilo ne pogledavši u desno, i ne pitajući se da li je možda
znak lažan i da je to test podjednako važan.
Ni jedan put nije pravi i svakako ne jedini i
plastičan.
Svi su tu za tebe, ne idi nikuda kuda te navode
znakovi i smernice.
Stani. Razmisli pa kreni.
Kreni kuda te srce vodi i nikada ne zaboravi da hodaš
po meni, u meni.
Ako nekoga povrediš, to ću biti ja, jer za posetioce
uvek postoji sigurnosna mreža, a pad ne šalje na dno već izbacuje van i nikada
više ne pruža šansu. Nikada više.
Kada jednom otvoriš oči unutra potrudi se da se na
vreme osvestiš i shvatiš gde si jer drugog puta neće biti.
Izvlačenje utešnog broja je farsa narodne lutrije.
Toga ovde nema.
Pokaži snagu nežnosti jer je grub prilaz odraz
nezrelosti i sebičnosti.
Ja bih da se tu sretnemo, ja u tebi i ti u meni, i da
se povežemo telepatski.
Da izgubimo potrebu za rečima, da je pogled sve što
treba a ponekad i manje od toga.
Da znaš kada je osmeh srećan a kada maska za
unutrašnji plač.
Kada zaista jesam slab da se to oseti, a ne vidi.
Da kao kroz prizmu naučiš i uvidiš dubinu tela. Da
svaki zrak izlazi drugačiji, lepši i smeliji, a da svetlost bude tvoja, ne
moja.
Da se otrgnemo tom odvratnom Ja i Moga i da dokučimo
tajnu svega i esenciju jednoga.
Ja bih tako da ti dam sve što imam,
dušu i telo,
um i psihu,
strah i hrabrosti,
smelost i samouverenost.
Sve bih to u jednom paketu ali ne mogu odjednom, ne
mogu sada.
Žao mi je, ne radim na toj mašini, tu neko drugi
vlada.
Unutra je kreativni haos i baršunasta nežnost, prvo
bez drugog ne postoji a drugo bez prvog nema svrhu.
Meni treba neko ko sve to vidi i ko je svoj svet
uredio.
Ne mogu nikuda ako ti ne želiš, i ne mogu ništa ako
ti ne kažeš Hajde.
Ne tražim polovinu jer sam celina, tražim još jednu
celinu jer brdo preda mnom nema poentu bez nekoga.
Jahaču je bitan cilj, ali konj nosi sve zasluge.
Neću jahača, meni treba snažan konj. Dovoljno divalj
i potpuno nežan.
Ako voliš da budeš jahač, ja za tebe sedlo nemam jer
meni jahač ne treba.
Stoga, imaš li hrabrosti za brdo pred nama?
Ili je najviši kamen u podnožju sve što možeš da
osvojiš?
Ponovo, voleo bih da ti dam nešto posebno i dovoljno
nestvarno,
i za to potrebno je samo …
