“Oni”. To će biti naziv knjige koju sam
počeo davno, davno da pišem. Zbog blizine svih njih, koji će u te stranice
stati, bojao sam se da neću moći sve da obuhvatim I sjedinim u smislenu celinu;
sada kada će to da se promeni, I kada izmestim sebe I percepciju svih događaja
I ljudi, I kada između svega toga, njih I sebe, stavim par hiljada kilometara,
to će se izmeniti.
Barem se nadam da će se promeniti.
Videćemo ko će kome postati šta, a ko kome
ostati ko.
Izgleda da se promena svesti dešava sa
promenom lokacije. I da se iz nesvesti u svest dolazi kroz svet. I, ona čuvena
“sada kada postajem Pionir”, ima značaj svaki put kada sebe zameniš sebe novim.
Gledao sam I znao sam, da jastozi svoj
oklop kada ga prerastu menjaju potpuno. Izađu iz starog, I tako ogoljeni zavuku
se u neko kamenje na dnu mora, I čekaju. Čekaju da se ponovo formiraju. Zamene
svoju ljušturu. Promene boju eventualno. Vidiš, nisam nikada primetio da li su
pitali istog tog jastoga boli li ga ta zamena. Da li je posle završenog procesa
jači, bolji, snažniji, ili samo veći.
Biće tu svih. Oni koji su me povređivali,
fizički, psihički, mentalno. Koji su me ugnjetavali kao ličnost I biće.
Ljubomorom ubijali, pitanjima gušili. Rečima vređali. Biće I onih koji su me
voleli, razumeli, prihvatili, na bolje izmenili. Oni najvažniji, sa kojima sam
četkicu za zube delio, kao I prostor, po Dalijevom mišljenju najintimniji (wc). Od detinjstva do adolescencije. Oni koji su me napravili I koji su me
vaspitavali, do onih koji su me podigli I zaštitili.
Neće biti onih koje sam voleo, jer bi to
bio žanr horora ili psihotrilera. Ovo će ostati drama. Ona prava ljudska,
iskrena, bez laži, ogoljena drama. Nešto tipa Karenjine u XXI veku. I na kraju,
kada stavim taj poslednji zarez, jer ću I nakon te stranice nastaviti isti taj
život, shvatiće se po ko zna koji put da:
-
neke stvari ne možemo u životu
da biramo
-
da su zaista sve srećne
porodice jedne drugima slične, a nesrećne unakažene na sebi jedinstven način
-
da, ma koliki da su nam
problemi, naši lični. Kada bi svi ljudi sve svoje probleme bacilli na gomilu,
opet bismo pohrlili ka sopstvenima.
-
I nikada, ali nikada nećemo
razumeti drugu osobu dok u njenim cipelama ne prošetamo.
-
Da su ljudi iskreniji prema
sebi, I prema drugima oko sebe, I da upražnjavaju seks barem 3-5x nedeljno.
Bilo bi manje zlobe, manje pakosti. Manje zavisti, manje zavidnosti….bili bismo
barem za nijansu srećniji, ispunjeniji I zadovoljniji…
Svaka nijansa, sa još podnijansa, iste te nijanse.
Da vidimo, ko bira palete boja, a ko se stapa u ustajale I tuđe…
