Smak sveta #rađanje samosvesti I kolektivne svesti, rušenje starog I prihvatanje novog I svežeg# dolazi I već se nazire a ljudi ga ne vide a biće gadno (i prelepo u isto vreme).
Postajem dosadan sam sebi, ponavljam se iznova i iznova kao da pričam nemoguće za progutati, kao da komuniciram sa zidovima, bojim se i ako počnem da pričam sa njima pre bih njih ubedio da se iskrive nego li ljude da se osveste, počnu da koriste svoj mozak, da razviju svoje misli i da teže ostvarenju svojih dela i svojih snova umesto što žive za tuđa.
Kao prokletstvo nosim to #glupo# „prosvetiteljstvo“ u sebi kao zaražen širi se telom i mogu da ga kontrolišem do izvesne granice, preko koje se jednostavno ne može ići.
Prestao sam da gledam TV pre par godina, da ne kažem mnogo neće mi ljudi verovatno jer sada imam tek 23, kada sam shvatio da iz te naprave ne može izaći ništa dobro, društveno/individualno korisno ili možda obrazovno.
Samo neke jadnice koje kukaju i zapomažu kao narikače a umetnule reč „umetnik“ da bi bolje zvučalo i možda dobile vrednost – dragi moji, nije vam uspelo. Idalje ste samo narikače koje kukaju i zapomažu.
Nagradne igre, serije, kvizovi u kojima se učesnici vrte u krug....a sve to zbog Vladara. Nije mi jasno kako ljudi ne razumeju da je robovlasništvo tek nastupilo i to u punom sjaju, samo što Vladar nije čovek već novac. Što bolje znaš i što više znaš ti postaješ sve poželjnija i vrednija roba.
Ali ne i u Srbiji, samo u teoriji. Ako živiš u Srbiji i znaš puno – što više znaš biće ti teže. Jer je sve u kontradikciji sa onim kako piše u teoriji. I ljudi su na to navikli.
Torta je sama zemlja Kontradikcija, šlag je pljuvanje po voditeljki, a trešnjica novi idol.
Pa da počnemo:
Zemlju se usuđuju da zovu Srbijom iako niko živ ne može da kaže šta je tu tačno „čistokrvno“ Srpsko. Živeli smo 500 (daj i rečima da bi dobilo na značaju) PET STOTINA GODINA pod Turcima. Za to vreme su se svi naši pra pra pra babe i dede jebali svojevoljno ili protiv svoje volje sa nekim čovekom u kome teče turska krv. I onda pitam dotičnog šta je Srpsko? Džezva? Ajncer? Taraba? Sarma? Pasulj? Krompir? Biber? „Turska“ kafa? etc etc i on nema komentar.
Kosovo koje je prodato davnih dana jer nije imalo para i sada se traži nazad – e pa žao mi je „posle kara*a nema kajanja“ a bilo je lepo dok su se parice troškarile. hehe
Moje poreklo je iz Bugarske, ko zna ko se sa kim tu povatao i ko je sa kim onanisao ali kada se okrenemo unazad poreklo mi dođe Bugarsko.
Ako ste plavi/svetli verovatno imate malo Slovenske krvi u sebi.
A ako ste smeđi/tamni sto posto imate u sebi malo Turske ili nešto slično tome.
„Talk show“ (emisija zabavnog karaktera, preteča Veče sa Ivanom Ivanovićem i sličnih emisija) voditeljka se našali na naš račun da zemlja u kojoj je dotična nastupala (Srbija-Amy Winehouse) nema puno razlike od nje same. Raspad sistema. Što i jeste. Ali kvazi patriotizam to ne dozvoljava da se proguta jer je jeres kada izađe iz tuđih usta i još gore, tuđe nacionalne pripadnosti. I zahtevaju JAVNO izvinjenje dotične.
Šala ili ne, uvreda je – oko toga se slažemo. Međutim, zašto se ni jedan Srbin i nijedan Hrvat nije javno izvinio jedno drugom zbog uvreda i kleveta?
Svi nešto pametuju kada je Čelzi izgovorila to što je izgovorila a Srbi izgovore (najblaže) „mrzim Hrvate“ ovi uzvrate „mrzim Srbe“.
Mrzim jekavicu.
Mrzim ikavicu.
Mrzim ekavicu.
Crnogorci su lenji.
Srbi su nadobudni.
Svi su samoživi....blahblahblah i tako u nedogled.
(a bilo je mnogo gorih uvreda. No znate ih i sami, mrzi me da ih pišem, previše ih je)
A svi zaboravljaju da smo nekada bili Jedno, da je zvanični tvorac srpskog jezika (Vuk karadžić) pričao jekavicu.
Jao rasula li u glavi majko njima. Reče ja - kontradikcija.
Ajde sad svi na TV i da se lepo izvinite jedni drugima da bih ja i mnogi slični meni mogli nastaviti sa svojim životima bez straha da posetimo hrvatsko primorje i pozovemo jedni druge na druženje.
Zašto da ja plaćam to što je neka budala neku drugu budalu ubila zbog netrpeljivosti i nesporazuma.
I sada mi treba da ispaštamo jer se idalje slavi država koja ne postoji, Lik koji je mrtav, ceo sistem koji je bio zapravo samo Eksperiment i to neuspeli, gde je posađeno toliko sranja da ni nakon 30 godina mi ne stojimo nego puzimo.
Pa realno ljudi, ajde da iskorenimo veroispovest, brakove, vojsku i banke, to su ti vesnici ratova. A za šta će nam?
Nisu džaba nazvani „4 jahača Apokalipse“ od strane Karlosa Ruis Safona u knjizi „Senka vetra“.
Ratuje se zbog novca, zbog slepog praćenja onoga što kaže neki čika u crnoj mantiji, za brak se kaže „da se u krevetu spava sa neprijateljem“, i imamo isprane mozgove koji će napasti drugog čoveka jer mu je tako rečeno.
Pre bih u zatvor nego u rat ili ubiti drugo ljudsko biće. Iskreno!
E sad imamo tortu, i imamo šlag, vreme je krajnje za trešnjicu. :D
Jedna pobeda, jednog sportiste – velika pobeda, zaista i KONAČNO će čuti za Srbiju u lepšem svetlu i možda nećemo bivati na crnim listama nepoželjnih u Svetu. Ali taj uspeh je kratkog daha. Zameniće ga neki novi za koju godinu i tako se ciklus nastavlja.
Ne bih njega pomenuo zaista ali mi je muka od poziva da idem na „doček“ i da paradiram kao hipnotisan. A pritom narednih ne znam koliko, ću verovatno samo to ime viđati u glavnom gradu Kontradikcije *bilbordi, zgrade itd. itd.
A zašto bih slavio njegov uspeh kratkog daha i punog džepa Vladara, kada se nisu slavile mnogo veće stvari i mnogo veći umetnici i pisci?
„Hazarski rečnik“ Milorada Pavića ne može da se ponovo izda u Zemlji već godinama. Koji je bio i ostao picas ozbiljnih dela, vanvremenskih a ne neka tamo (bez imena, možda će pročitati hahahha) koja napiše knjigu na osnovu afere žene i mladića koji nisu otišli dalje od sms poruke i postane bestseler.
Uvek delimo posthumne nagrade kao da im nešto vrede tada a za života im damo da žive kao miševi.
Gaudija nisu ni prepoznali kada je umro (nije samo to kod nas, ima tih situacijija svuda u svetu ali mi smo Mi, zar ne? :D Ponos i dika!)
Mileta od Mačve, njegova dela propadaju i rastgnuta su svuda u svetu jer voljena deca ne mogu da se odluče ko će biti naslednik. (poznata svađa? Tipična Srpska porodica)
Olga Olja Ivanjicki je sabotirana od strane države i za života i posthumno, njena reč se ne poštuje i ti se savijaš jer ćeš u suprotnom da se prelomiš. Stoga celo njeno bogatsvo u nadi da će ostati sačuvano postaje vlasništvo države. Ništa čudno, jel da?
Aleksandra Slađana Milošević se posmatra kao dvorska luda, a niko ne zna ni ko je, ni šta je ona, ni za šta se bori i koje su njene namere. Važno je da onaj „mungos“ Saša Popović zgrće parice od već dovoljno napaćenog naroda. Kako je lepo rekla u emisiji „Da, možda, ne“; „Ja ne želim da vas sabotiram, ja samo želim da koegzistiram pored vas, ali je to nemoguće.“
Kako je lepo Bora Čorba jednom rekao: „Stoka ume da nervira, gutaj šta ti se servira“. A niko ne razume šta je zapravo rekao dakle, ubuduće; kada želite nešto da kažete ovo su koraci za kazivanje:
1. smislite to što želite da kažete
2. kažite im
3. i recite im šta ste im rekli (jer vas neće razumeti)
Muka mi je od „lelemudanja“ o nečemu što ne zaslužuje odzive kakve dobija. Zbog svih tih maloumnika i kratkih uspeha i jakih glasova, ostali koji imaju šta da kažu za dobrobit naroda i potomstva su ugnjetavani i ostavljani sa strane. Ali to nije zato što je nemoguće nadjačiti negativan glas već što se govori na terenu koji ne zna za reči Promena, Inovacija, Evolucija i njihova značenja.
Zaključno je: „Buđavi mozgu, ažuriraj se.“
I iz svega toga može se ubaciti taj famozni srpski sarkazam:
Trenutni podaci
Zemlja: Oksimoron
Vladar: Novac
Himna (državna): Hej Sloveni
Uverenja: lažni patriotizam; iskreni rasizam, nacionalizam i seksizam
Veroispovest: Noleistvo
Idol: Nole
Himna (verska): Nole naš
P.s. Linkovi su to radi obrazovanja i osvešćenja o situacijama i nagradama koja su propuštena i nezabeležena (a velika su).
P.p.s. I kada se otrujem ovakvim mislima jedino što može da me spase jeste Meditacija. Izvol’te malo i toga:
„Da li znaš tajnu mog duhovnog uspeha? Oslobodio sam se prošlosti. Živim u stalnoj, beskrajnoj novini života.
Kako možemo da izrastemo u Boga? Svakog dana moramo da budemo spremni da se menjamo, a ne da ostajemo zarobljenici prošlosti. Kada se završi današnji dan, treba da osetimo da je to prošlost. Neće nam biti ni od kakve pomoći u izrastanju u Najuzvišenijeg Svevišnjeg. Ma koliko da nam je prošlost bila slatka, puna ljubavi ili ispunjavajuća, sada ne može da nam pruži ništa što već nemamo. Napredujemo ka cilju, pa bez obzira koliko nam je prošlost bila zadovoljavajuća, treba da osetimo da je ona samo jedna tamnica. Seme izrasta u biljku, a potom postaje veliko drvo. Ako svest biljke ostane u semenu, neće biti daljeg ispoljavanja. Da, bićemo zahvalni semenu, jer nam je omogućilo da izrastemo u biljku. Ipak, nećemo pridavati previše pažnje stadijumu semena. Čim postanemo biljka, neka naš cilj bude da postanemo drvo. Uvek treba da gledamo unapred ka svom cilju. Tek kada postanemo najviše drvo osvanuće naše potpuno zadovoljstvo.
Pusti jučerašnjicu da spava
I ne dopusti nezadovoljstvu
Da upravlja tvojim umom.
Sunce sutrašnjeg zadovoljstva
U potpunosti će biti tvoje.
Samo počni da posmatraš rast
Plime predanosti tvog srca."
Volim vas,
AlexShaw
Objašnjenje:
Neće se složiti mnogi o pomenutim ličnostima I ja se na tome izvinjavam ako se ne slažemo – dajte mi te koje smatrate da su bili veliki ili jesu a prošli su bez ovolike galame.
Nikako ne osporavam Đokovićev uspeh I njega kao ličnost (hvala mu na tome od srca) I u pežurativu je samo narod koji ga slepo veliča. I to više nego šro zaslužuje. Dotični je čist projekat I veliki talenat. Ali taj talenat ne bi bio tu gde je sad da nije bilo pritiska I projekcije sna svog oca u mladosti.
(subjektivno)
Igao sam tenis pre 5 godina svega 3 meseca. Verujte mi, nije za džabe nazvan “beli sport”. Čista elegancija ali I rupa u džepu. Svaki trening je minimum 15€ u zemlji gde je prosečna plata 300, ti ne možeš da izdvojiš za 5 treninga nedeljno. Pa sve I da režeš parice sa drveta.
(objektivno)
Pogledajte samo “Ja imam talenat” koliko će talenata propasti jer nemaju dovoljno para da bi se guzili onima kojima treba ili da bi se probijali na njihovo tržište I što nemaju nekog iza sebe da im čuva leđa.
Molim vas za samo malo razuma I ne preterane galeme za nešto što, realno, to ne zaslužuje u toj meri. Samo toliko.
Cela kolumna je #zabavnog# karaktera.
