Večna kritika (kolumna I)

Sve sto je kroz misli prošlo je posledica upućenih reči: "Zašto si ti ovde? Iz načina na koji pišeš, jasno se vidi da si društvenjak i da su male šanse da budeš dobar inženjer. A za to učiš, u pogrešnom si smeru." Iako je doktor nauka, da vidimo koliko je pogodila ili pogrešila.

Pitaju se mnogi kako oni, koji su kraj mene duži period, mogu da me trpe. Nikada mi nije bilo jasno na osnovu čega je to pitanje postavljano i onda sam doživeo proširenje svesti. Kad znaš dosta zahtevaćeš od sebe više a od drugih još više. Ne mogu i neću da funkcionišem sa onima koji znaju osnovno ali ne i opšte informacije. Uvek sam gledao sa uzvišenog mesta. Moje mesto stanovanja nije Beograd, a po najmanje Srbija. Sve posmatram sa gledišta Zemlje jer je energija IV carstva tako zahtevala.

Činjenice zbog kojih neću voleti Srbiju:

-Hram Sv. Save se gradi gotovo dve decenije uz opravdanje da nema dovoljno para. Tako lepo i vredno arhitektonsko delo trpi zbog glupih izgovora. I onda se desi razorni zemljotres te jačine da uništi veći deo jednog od gradova. Novac je skupljen brzo I idalje se skuplja. Sve se obnavlja i izvlači iz nepostojećeg fonda za elementarne nepogode.

-12 godina nakon igranja Rizika sa NATO-om. Idalje stoje razrušene zgrade od važnosti svake dobro uređene države. Katastrofa koja zadesila Japan, razrušila je autoput koji je obnovljen do poslednjeg mikrometra za samo 4 dana. Nisam siguran da li je, ali kada pogledam na mapu, Japan nije znatno veći od Srbije.

- Građevine. Opšta galama, pomama, ponos za Avalski toranj No2. Koliko je visok? 202m? WOW! Najviša građevina sveta. Nešto malo nakon tog Ponosa sa velikim P, u Dubai-u je sagrađena zgrada čiji se spratovi rotiraju oko svoje ose na par sati. A visoka je tričavih 68 spratova odnosno 313m. Ne, ne, nije ni prići Tornju.

Avalski toranj

Dubai rotating tower

- Ekološka svest. Jedna velika NULA! Ajde da kažemo, razumem ove koji ne skupljaju govance svog dragog im člana porodice, psa, ali da ih mrzi da sačekaju >bliski susret< sa kantom zbog paklice cigareta, parčeta papira ili ne daj Bože pikavca. - na razumem. I ajde neka to sve stavimo na stranu, mi imamo najveću glupost moguću za realnost. Nigde u svetu se sa česme ne pije voda, ne zato što im je zagađena već zato što je tehnička. Dakle, nije za piće. Već za sve ostalo. A mi uživamo tu privilegiju i bacamo ogromne pare na prečišćavanje vode pre nego li dođe do česme a posle je koristimo za pranje kola i zalivanje cveća, pranje sudova i sličnih radnji. Dakle, gospoda smo! I ako dođe do bilo kakvog tzv. Svetskog rata No3, doći će jer će ponestajati resursa za život. No to je druga krajnost koja se tiče greške Čovečanstva a ne Srba.

- Varvarstvo. Divljaštvo. Destrukcija. I širenje takvog ponaša kao normalne posledice uzrokovane uslovima života proteklih decenija. Bez komentara!

- Školstvo. Fakulteti univerziteta zadržavaju dobre i najbolje studente za svojim  katedrama. Umesto da ih šalju da rade i oporavljaju zemlju od Pakla, prošlog, trenutnog i dolazećeg, oni šalju mamine i tatine sinove kod stričeva i tetaka da posluju kao direktori iako su završili za obućara. Ili kao PR menadžeri pod izgovorom: “Ali ona je zgodna!”

-Došao je skoro stranac, pitao me je za Narodni muzej I Narodnu biblioteku, u nadi da se upozna sa prirodom Srbije i Srbima kao nacije. Činjenica i moja rečenica da su isti zatvoreni već skoro pa deceniju je poražavajuća!!!

Srbi moji, mi nemamo kulturu. Mi zapravo kao da postojimo u registru izmišljenih zemalja i zemalja u pokušaju.

-Umetnost, nauka i intelekt ovde nikada neće imati podršku. Treba paziti kako se koristi reč Nikada i verujte mi da je sa punim pravom ovde koristim. Nikola Tesla, Ajnštanova Mileva Marić, Olga Olja Ivanjicki i slični njima, da li ih se sećate? Pa sumnjam.

Teslu biste zaboraviti da ga nema na buđavih 100 dinara. USA je izgradila ime i prezime našeg naučnika, umetnika i intelektualca. A Srbija je beogradski aerodrom krstila pre jako malo godina njegovim imenom. Misleći da je time nešto postigla i odala dovoljnu i zasluženu počast njemu. Nije. Nemojte se zavaravati.

Zašto sam spomenuo Milevu čuvenu. Čuo sam par puta kako pričaju i tračare da Ajnštajn nije ništa izmislio već da je Mileva imala ideje a on sproveo iste u delo. I da jeste i da nije tako, mada čisto sumnjam, zašto ne postoji ništa ovde što njih spominje? A zašto bi, pitaće neko. A zašto da ne? Amerika je izgradila ime Nikole Tesle ne znajući ni gde je tadašnja Juga.

Olja Ivanjicki sa ruskim poreklom, je imala vizije i prelepe želje da Srbiju uzdigne tamo gde joj je mesto. Međutim opet je otišla u USA države da bi ostvarila ono što je želela. Proglašena za jednu od sto intelektualaca sveta, u Srbijici nije naišla na dovoljno razumevanja i podrške. 
Mogu ja ovako da pričam do sutra kada mnogi ni ne razumeju šta znači biti među prvih 100 u našoj Galaksiji. Tužno i pretužno dragi  moji. Ali to ne osporava činjenicu da se mnogi sada otimaju oko njenog bogatstva koje je ostavila za sobom. Kada je otimačina u pitanju Srbi su No.1. Nezamenljivi. Ponosim se Srbima zaista.

- Zoran Đinđić, filozof i doktor filozofije. Koji je politikom hteo da pomogne ovoj Zemlji je ubijen baš zbog tog pokušaja. Ništa on novo nije doneo ili izmislio samo je hteo da projektuje ono što su mnogo pre njega pisali i pričali Henri Fajol, Frederik Tejlor i njima slični.

Međutim, ti slepog čoveka možeš da obavestiš kako postoji operacija koja će mu vratiti vid ali ti to ništa ne vredi jer on jednostavno nema želju da izađe iz mraka.

Počivajte u miru, velikani, sete Vas se pojedinci kao što sam ja.

Olja Ivanjicki (1931-2009)

Albert Ajnštajn (1879-1955) i Mileva Ajnštajn (1875-1948)

Nikola Tesla (1865-1943)

- Srbija je divna zemlja. Sa previše prirodnog bogatstva koje ne koristi uopšte. Toliko ima zemlje koja može da se obrađuje i preko nje zarađuje. Toliko da prehrani celu Srbiju i da izvozi u Kinu i taj mnogobrojni narod ne ostavi gladnim. Umesto toga, mi uvozimo margarin iz Rusije koji je jeftiniji od domaćeg. Paradoks naravno. Pa zašto ga ne bi bilo tu kada se već nalazi svuda.

Živim u glavnom gradu države. Verujte mi na reč da su ljudi sa sela mnogo bolji, društveniji i prijatniji i da su tu kada zatreba pre nego li ove prave seljačine iz Beograda. Ne stidim se to da kažem, ja jesam čist Beograđanin, ali ako ne uspem tamo gde sam se zaputio, na selu ćete me naći. Ne među novopečenim kvazi dušebrižnicima i novonastalim Beograđanima. Ne padam tako nisko.

Treba li da idem dalje? Nabrajanju se ne nazire kraj....

Ovaj monolog, analizu, kritiku, pohvalu, nazovi kako hoćeš, bi trebalo da nosim umesto lične karte i da dajem svima koji žele da mi nešto kažu. Ništa što sam ja ovde rekao nije bez osnove. Ništa nije novo. Ništa nisam izmislio. To su realne situacije i stanja koja su potkovana činjenicama. Ali se o tome ćuti. Niko da progovori, a i zašto bi? Đinđić je to pokušao pa su ga pokrivali sadržajem lopate. I mene bi verovatno da sam išta bitno u ovoj zemlji...

Naravno, cela ova priča je divna da lepša ne može biti (ne, nisam ironičan) kada se pogleda Egipat sa svom svojom kulturom i kolevkom religija i sveg mogućeg, i narod u njemu koji živi po grobljima, ne svojim izborom već nemogućnosću izbora. Gde je jedna zgrada ofarbana u duginim bojama jer nemaju para za celu jednobojnu fasadu. Gde semafori ne rade i ničemu ne služe. Gde ljudi, bukvalno šetaju „k’o muve bez glave“. Kada se pogleda cela Afrika koja je kompletno zaostala jer su oni tako izabrali (ili su im pak nametnuli). Da, može gore od naše situacije. Iako ponekad mislim da je njima lepše jer im život nije zagađen terminima kao što su: novac, monopol, politika, metak, rat, društvo... Njima je lepše, oni uživaju u prirodi, šetaju goli i nije im smešno što su izbušeni i što žene ne nose nešto što se zove brushalter.

Njima je priroda u krvi, i naša nam je ispred nosa a mi smo je izdali.

Da dragi moji, otvoreno mi je treće oko. Ipak sam prirodnjak, sociolog, pomalo psiholog i društvenjak, džaba učim za menadžera jer ti za dobrog menadžera ne treba diploma već bezdušnost.

I ipak, kako god da je, tu smo gde smo.

Čekamo novog vođu da progovori, i nadajmo se da će trajati duže od prethodnog. Živeli!

Alexander Shaw