Demon duboko u meni...

http://gallery.passion4art.com/members/leidecker/demon.jpg

Više nego ikad imam potrebu za drugim telom, za tuđim mislima.

Osećam u sebi Trećeg, besnog, potpuno pomahnitalog ega, Demona nesrazmernih dimenzija i ogromne pojave. Nisam siguran da li da ga se plašim ili prihvatim kao novo staro lice svog bića.

Nezasit je, proklet, iz druge Galaksije gde je Mlecni put veći i svetliji.

Oblika svere a ne elipse.

Došao je po svoje, ali ovog puta nenajavljeno.

Uvek sam ga osećao, ponekad silio i prizivao ali u manjem obliku. Ne mogu da dokučim da li je zlo, đavo, ljubav, svest ili ego.

Ali nemamo isti DNA.

Iz dubine je, to je sigurno.

Prvi susret je bio ukočen, težak i gorak. Okupan strahom, sedeo sam preko puta pušio i pio čaj a on je objašnjavao svoju svrhu i ulogu, i vremene zašto je baš sada tu, i vreme kada će ponovo otići ali na kratko. Ma šta >kratko< Tamo značilo.

Ne smem i ne znam da lažem, imao je trobojne oči, i previše poznate.

http://www.elfwood.com/art/w/i/willowowisps/water_demon.jpg

To je onaj Ja koga sam se uvek plašio. Ne zato sto je bio kivan i besan već zato što je bivao na kratko a sada je došao da ostane. Strah od nepoznatog treba ukrotiti. Ali nemam dobrog učitelja za tu lekciju.

Imao sam osećaj suza koje naviru odsvuda a ne samo iz očiju.

Gledam, ćutim i puštam da se hrani. Što pre bude sit pre će otići.

Razvio je osećaje i želje za šaputanjem, za tišinom, za normalnim ovozemaljskim životom. Kako previše mislim i opterećujem sebe nečim što manjina vidi. A kako drugima da objasnim i pokažem. Za to ne postoje smernice ...

I onda je na red došla lista osećaja i osećanja.

Emulzija svega što je bilo, što jeste i čega će biti.

Glas je smekšao, kao da pričam sa anđelom a ne demonom.

Zapravo to i nije bilo dialog već njegov tj. moj monolog sam sa sobom.

Gde je racio ćutao a nadrealistični deo govorio. Po ko zna koji put puls se ubzao, srce je opet stiglo do desne grane, do onog bloka koji podseća da je smrtno.

Da mu treba ljubav, da ako ga ja ne budem voleo neće znati neko drugi.

Ako su strah i nadrealizam, snovi i misli hrana Demona onda je energija Lilith polja hrana srcu. I kako da mu se suprotstavim kada znam da je u pravu. Kada želim sve ili ništa, kada ono želi sve ili nista od strane Druge ili treće, samo je pitanje stanja, to ne nestaje. Ne staje. Hara i razara tamo gde niko nije osim mene.

Najgore je kad iz indiferentnosti izađe drhtaj a sledeći stadijum bude mutacija DNA gena za nešto što je bivalo toliko puta ugnjetavano i ućutkano.

Više neće da se pokorava, sada je krenulo da obuzima.

Pitanje: Da li voliš dovoljno da osećaš bol u grudima gde srca lupa kao jahac Apokalipse. Nista se nije desilo ali jedno je sigurno, nije tu iz dosade već u funkciji glasnika.

To se dešava kada vulkan pruži ruku tornadu i kada zajedno otpočnu haranje.

Ne, to nije klasično BBC pustošenje, ovo je unutrašnje.

Izazvano inerkonfliktom sa samim sopstvom.

Ako nam je za slušati #Cat girl# i njeno obaveštenje, treba se prepustiti, jer kada se sve završi i stane, izlaz je neminovan kao pobednik. Kao jačina.

Uspem li da ukrotim njega, mr. D, neće se više koristiti mrak i suzbijanje onoga sto želi vani, bacamo ga ovog puta u zaborav.

Mozgosukcijiski ugovor se tog momenta potpisuje i nalazim novi posao: ukrotitelj divljih mačaka.

Šta je par zuba u odnosu na unutrašnje razaranje i očiju koje produri dublje nego ikada, dalje nego što si mislio da postoji.

Mesto gde se svetlo dobija izbijanjem magme sa dalekog tla.

Načičkane planete u sazvežđu Vage teraju na glupe terazije a sudija postavlja pitanje:

U cemu je problem? Žašto ne pustiš sve da ide bez pitanja? Zašto ne budeš to što jesi?

Imao sam želju da mu otmem čekic i pocepam lobanju samo da prestane da postavlja pitanja koja i sảm znam.

Ne treba mi pitanje, treba mi odgovor.

Neka suđenje otpočne, ponovno. Zameniću porotu nezagađenim umovima, umovima koji tako malo znaju da ne mogu da osuđuju već samo da presuđuju.

Pa ko god da pobedi, jedan će da izgubi.

http://fc04.deviantart.net/fs50/f/2009/308/9/6/Angel_and_demon_by_Nalavara.jpg

Ne znam da li si samo svestan da su svi oni zapravo jedno.

I Demon i Andjeo i Vaga i Sudija i Porota - jedno telo više njih.

To si ti.

Reče glas u pozadini i ne dugo zatim oči su ugledale Sunce a u njima je bio odraz zamrljane slikarske palete.

Svetlost je probila svaku kap kao zrak vrh kristalne kupe, prizme...

sve verzije Mene su se povukle, ostale su samo boje...

http://3.bp.blogspot.com/_IqPIbsNl4ho/SFHvMwqkk_I/AAAAAAAAAR0/ahRrF2v1-WU/s400/nature.jpg

Alexander Shaw