Večna kritika II

Nemoguće je sabiti svaku misao koja proleti kroz sivu masu ili pak zagrebe istu. Ne bi bilo dovoljno belog papira pa sve i da se cela Zemlja obmota njime. Pogotovo ne ove moje koje me progone. Haotičnost. Jedino što mogu bez trunke saosećanja da kažem jeste da su misli divlji konji. Neukrotivi, graciozni, lepi, ponosni, kad-kad besni i ne retko umiljati.

I šta sa njima da radim; da ih posmatram i da im se divim u slobodi i lepoti pripadnosti prirodi ili da ih ukrotim i stavim pod kontrolu (?)

Tesko je izabrati kada studiras nešto što je u neopozivoj vezi sa kontrolom ali ne tom vrstom kontrole. Umovi su zagađeni, otuđeni, umislili da je svako Dalaj Lama, okreću se novonastalom idolu čije vreme polako ističe nesvesni da je taj Idol ko zna koji po redu. Mesija koji služi kontroli svesti i razmišljanja kako bi se sprečila Anarhija, haos i destrukcija. I kako ih sada obavestiti da mu se bliži kraj i da će "umreti" (?)

Nemoguće, jer se gubi baš ta Kontrola Svevišnjeg, svemogućeg i sveznajućeg itd. a da li se iko od njih zapitao šta je sa prethodnicima ? Zar zaista misle da je prvi i jedini. I kako uopšte smeš da pomisliš da neki Mesija umire? Smrt je za ljude, ne i za njih. :)

Što reče Niče u "Tako je govorio Zaratrustra"

# I Bog ima svoj pakao, njegovu ljubav prema ljudima.#

Opsednuti su kontrolom, onom lošom. Da sve bude u koncima a konci u određenim rukama. To jednostavno nije moguće. I kako sada objasniti mlitavom falusu da je jedini momenat kada ostatak tela oseća moć onaj kada iz mlitavog pređe u kameno stanje? O.o

Da oni samo prividno upravljaju i rukovode nečim što je odavno prefinjenija strana zacrtala i urezala kao nešto što treba postići i završiti. Pa ćak ni ona nije zaslužna kopletno za to, nego nešto mnogo veće i od Njega i od Nje. Samo Ona to čisto čuje, kao da joj direktno šapuće.

Ja se zaista svima izvinjavam na površnom ili potpuno prisutnom seksizmu ali ne mogu da mu se oduprem moram da ga iskoristi u nadi da će razumeti. Ne prihvatam nikakvu klasifikaciju podele na muško-žensko ili crno-belo. Jing-jang je dovoljan dokaz koji može da se interpretira na bezbroj načina. Svi u sebi imamo i jednog i drugog samo je pitanje ega i ponosa da li ćemo to prihvatiti ili odbaciti kao strano telo.

Posmatram ljude šta rade oko mene, muškarci uzimaju konce i vode, a žene su te koje ćute i prate, no vidim i dolazak oseke na trenutno pomahnitalu mušku plimu. Zašto svi žude za tom kontrolom, zašto su uopšte pisali o toj podeli, čemu klase i klasifikacije ljudi. Nepotrebno je. Međutim, jedna je neizbežna; umno-intelektualna klasifikacija. Ako niste obrazovani dovoljno, džaba čitate kada znate da ne razumete. I oprostite na iskrenosti.

Nekada davno je bila interpretirana moć ženki nad mužjacima i stvaranje tog straha kod male-a da polako kockice primaju drugačiji oblik jer je ruka koja ih slaže drugačije konstitucije. Nakon toga, mnogi su osporili tu činjenicu jer su prethodnih 2000 godina proveli u takvoj raspodeli i jednostavno nema mehanizama a ni uputstava kako se prilagoditi toj turbolentnoj promeni.

Nakon te priče gde One nisu zavisne od Njih i da mogu sve ono što i oni mogu nastupa doba Cinizma i kolektivne neuravnoteženosti i intolerancije na sve što nas okružuje. Na ljubav, na romantiku, na porodicu, na brakove, na veze, na hranu, na vazduh, na slobodu i na učenje isto koliko i na doučavanje. Oba doba su sa sobom odnela žrtve i uništile nekog a drugog podigli na više mesto. Sećam se dok sam bio mlađi kako su se ljudi smejali na polu i/ili kompletno glupe viceve i male pričice, sada to više ne pali. Sada se smeju crnoj hronici, tuđim sudbinama, prljavim vešom i rečima za koje kažu da su cinične a u osnovi su podmukle i bezobrazne, nikako iskrene ili istinite.

Verujte mi na reč da je sledeće doba koje dolazi; doba Iskrenosti i doba kolektivnog širenja svesti. Gde se izopačenost više neće udomljavati i ciničnost kao krema za lice nanositi. Ceo sistem etike, morala i lepote će se promeniti. Sve će da se uništi i počeće ponovo da se gradi. Novo i sveže.

Potpuno razumem reči „Da su ljudi iskreni, ne bi na Svetu bilo ni dva prijatelja“. Istina boli i to mnogo, ostavlja opekotine nepoznatog stepena. Ali neke stvari ne idu da se izgovore jer im etika i postignuto društveno ponašanje ne dozvoljava. Nisu dovoljno hrabri da to prihvate kao dobronamernu sugestiju več isključivo i samo kao uvredu. Apsolutno nije tačno ali dobro.

Slepog čoveka možeš da obavestiš da postoji operacija koja će mu vratiti vid ali ne i da ga nateraš da na istu ode. Lepše mu je da nastavi u Tami dalje kao što je i do sada nego da se menja i prilagođava na boje, lepotu, stvarnost i sve što to čulo prati.

Ne mogu da pobegnem od misli da su ljudi svi do jednog u onoj drugoj grupi Nesvesnih - slepi. Prosto ne vide lepotu koja ih okružuje, ne mogu da podnesu taj spektar boja i veselih nasmejanih detalja. A i zašto bi kada se loše i destruktivno lakše prihvata. Tu nema pomisli koliko To nešto traje već vreme za koje će se postići. Lakše je zapaliti kuću ili odseći hrast nego li odgajiti dete u razumno, slobodno i inteligentno biće ili gledati isti taj hrast kako raste, zar ne.

Posmatram ih kako srljaju iz dana u novi dan sa istom šminkom, istom maskom, istim navikama  i istim mislima. Masovno neobrazovani, nespremni na promene i ne istražuju ono što je novonastalo i apsolutno moguće za sprovesti.

Uzeću za primer par pričica koje sam načuo:

Čovek (muž i otac) iako postoje ogromni rafovi u prodavnicama sa bezbroj proizvođača pasti za zube,već 30 godina unazad uzima istu. Čak ne uzima ni drugi ukus istog proizvođa, iste paste. To se nikada ne dovodi u pitanje.

Čovek (otac, muž i radnik) misli da je ispunio svoj zadatak na zemlji zato što je ispunio želje svojih roditelja i krenuo putem koji mu je bio nametnut od malena. Pitam se samo šta bi mi dao kao odgovor na pitanje: Šta su tvoje želje? Šta ti zaista želiš da budeš kada porasteš? Čisto sumnjam da bi me razumeo.

Opet čovek koji ne može da prihvati činjenicu da mu je žena srećnija iako zarađuje mnogo manje od njega. Zaboravlja na činjenicu da je ona tragala za svojim ispunjenjem i kada ga je pronašla, ispunila ga je ljubavlju i razvila osećaj da uživa u tome što radi. On nije, jer je njegov cilj bio novac a ne ispunjenje.

Čovek poredi pitanje, koje je bilo jedno od mnogih pitanje u akneti koja se bavila istraživanjem tržišta a bila je vezana za mobilnog operatera. Pitanje je glasilo: „ Da li ste zadovoljni svojim životom?“

Pitanje je povezano i interpretirano sledećim rečima: „ Ja nisam psiholog ali mislim da je pitanje isto kao i ono za regrutaciju vojnika gde je prvo; Da li bi bio vođa terorističke grupe; a drugo; Da li bi bio glavni (odgovorni) u policijskoj stanici. Mislim da grešiš kada kažeš da je pitanje nepravilno za anketu jer se kvalitet mog života može poistovetiti sa tim. Ako sam ja zadovoljan ja ću uzeti mobilni telefon i pozvati sebi drage ljude na ručak ili večeru, ali ako nisam zadovoljan ili raspoložen ja to neću učiniti.“

Ja sam dragi moji, ostao otvorenih usta jer znam koliko ima sati kada razgovaraš sa nekim ko ne zna Ko treba da pravi pitanja za anketu, šta znači Validnost i Pouzdanost u istoj i Koliko pitanja jedna anketa treba da sadrži.

Iz tih primera, tog uzorka ljudi, može da se dođe do pretpostavke kakva svest vlada u ovoj državi na brdovitom Balkanu. Tužno i pretužno. Ja prosto ne znam sledeći put kada porazgovaram sa nekim ko nije čitao dalje od dnevnih novina i (možda) lektire za osnovnu školu ili dalje od jednog žanra pisanja, da li da uzmem pištolj i da ubijem njega pa sebe ili da izvadim maramicu i plačem nad njihovim životima koji su u nedostatku bolje reči: prosti.

I opet dolazim do misli:

Previše mislim, ali to jeste deo mene i ako treba da podele ljude neka se dele na iskrene i kukavice; i na one koji misle i one za koje se misli.

Odjava.

p.s. Da li sada razumete zašto su misli divlji konji? Da li ste srećni sa svojima ili biste voleli ove na par minuta? Ko bi se tu odmarao, Vi ili ja?

Sve najbolje,

Alexander Shaw